Naš sajt beleži izjave uglednih privrednika i javnih ličnosti: Patrijarh srpski Irinej, Ministar dr Slobodan Milosavljević, Prof.dr Mlađan Kovačević, Predsednik Privredne komore Srbije - Miloš Bugari, Predsednik Kluba „Privrednik“ - Branislav Grujić, Glavni urednik časopisa „Nova srpska politička misao" - Đorđe Vukodinović, Predsednik kompanije Simpo, Dragan Tomić, Predsednik upravnog odbora Centroproizvoda, Darko Bajčetić, Petrašin Jakovljević - direktor Metalca, Miroslav Bogićević - predsednik koncerna Farmakom MB, Predsednik kompanije Pionir - Miroslav Alekić, Milivoje Tomašević - preduzeće MEDICAL, Darko Budeč (BUCK - proizvođač i izvoznik svetiljki), Miroslav Čučković - član Gradskog veća.
Dragoljub Vukadinović, "Metalac"
Da li domaći ili strani proizvod? Za mene nema dileme ako za približno isti novac kupujem i približan kvalitet – izbor je naravno domaće.
Najvažnija stvar je edukacija i zaštita potrošača. Ako mi potrošače edukujemo o kvalitetu proizvoda, prednostima, mogućim opasnostima po zdravlje, značaju bezbednost pri korišćenju i sl, potrošač će sam doneti odluku i verovatno se odlučiti za domaći proizvod bez obzira na prisustvo bezbroj stranih proizvoda koji ne ispunjavaju ni jedan drugi kriterijum osim što su možda jeftiniji. Naravno da ima iznimki a to su vrhunskih strani proizvodi, čvrsto pozicionirani u svesti potrišača.
Druga važna stvar je zaštita potrošača kroz doslednu primenu tehničkih propisa, standarda i sanitarnih i zdravstvenih uslova. Tu imamo jako puno propusta i prisustva proizvoda koji ne ispunjavaju standarde, a neki se samo prepakovani prodaju kao „domaći“ što nam samo donosi štetu. Važno je da se vrši kontrola proizvoda u prodaji, a ne samo atestiranje par uzoraka pri ulazu koji tako „izabrani“ najčešće zadovolje propise.
Primera radi, Metalac je tokom dve godine radio i finansirao celu jednu kampanju o značaju zdravstvene ispravnosti posuđa... Ono o čemu država i javnost treba da vode računa, morali smo sami. Učili smo ljude da je važno da znaju ko je proizvođač, da li proizvod ima deklaraciju, kakvi se emajli koriste, kakvi čelici i sl. I to nas je naravno koštalo.
Zato je vrlo važna uloga i velika odgovornost saveta potrošača, javnosti i elektronskih medija. Na njima je da tragaju za odgovorm kako potrošača zaštititi od nekvaliteta i kako ga naučiti da prepozna ili zna šta je kvalitetno i dobro. Što proizvođača roba i usluga tiče, na njima, tj. nama je, samo da budemo dovoljno konkurentni u svesti tako osvešćenog potrošača.
Uz razvijanje patriotizma i ponosa, i to ne samo kad kupujemo već generalno i uvek, neće ni biti potrebno da se posebno apeluje „podržimo domaće“. Jer, da se razumemo, imamo i mi domaće proizvode koji ne mogu dobiti blanko podršku. Za podršku i poverenje potrošača se treba btriti.
Patrijarh srpski Irinej
Patrijarh srpski Irinej poručio je juče da bez jakog sela nema jake države, ali i da je država ta koja treba da da injekciju za razvoj privrede i učiniti sve da naš seljak oživi.
„Naša zemlja jeste bogata, naš čovek je radan čovek i treba mu omogučiti da radi vekovni posao i da snaži svoj narod i svoju otađbinu“, rekao je patrijarh srpski, koji je prisustvovao osveštavanju poslovne zgrade Agrobanke i proslavi slave te banke - Sretenja Gospodnjeg.
Podsetivši na značaj sela kroz istoriju srpskog naroda, Irinej je rekao da nam je selo uvek bilo razvijeno i doprinosilo stvaranju najpotrebnijeg – hrane.
„Kada to obezbedimo, onda možemo da izgradimo i fabriku, napravimo automobil i mnogo šta drugo“, poručio je poglavar SPC.
Ministar dr Slobodan Milosavljević
Nužno je da se u svakom od nas probudi zdravi ekonomski patriotizam oličen u svesti da kupujemo, kad god i gde je to moguće, kvalitetne i cenovno konkurentne proizvode koji su proizvedeni u Srbiji. Time direktno, u ovim teškim vremenima, doprinosimo boljim ekonomskim rezultatima zemlje, većem rejtingu Srbije po svim pitanjima, ali i čuvamo naša radna mesta, kupovnu moć naših zarada i penzija i kreiramo nove perspektive generacijama koje dolaze.
Srbija ima relanu šansu!
Iskoristimo je ne bojkotujući druge, već podržavajući naše.
Prof.dr Mlađan Kovačević
Srbija je forsirala politiku precenjenog kursa dinara, što je uvelo koncept tzv" spržene zemlje, jer je inostrana roba bila jevtinija, što je ubilo pre svega srpski agrar i građevinarstvo, ali i neke druge grane. Srbija ima veoma malo učešće izvoza u BDP koje je prošle godine iznosilo 22,3 odsto što je mnogo manje nego u susednim zemljama. Da bi se to poboljšalo Srbija mora da reši tri problema: odliva mozgova, kapitala (investicija) i institucija, poverenja u sistem i novih tehnologija i opreme, ocenio je Kovačević.
Miloš Bugarin, Predsednik Privredne komore Srbije
Ako ne unapredimo regionalnu ekonomiju, onda ćemo postati plen multinacionalnih kompanija,ali samo kao tržište, ne i kao proizvodni resurs,izgubićemo sopstvenu proizvodnju i napraviti teško rešiv problem.
Domaća tražnja u srpskoj privredi zastupljena je sa čak 80 odsto.Sve institucije vlasti i sve poslovne asocijacije moraju da rade na povećanju konkurentnosti privrede, odnosno motivaciji kompanija koje proizvode za izvoz.Jer, ako ne budemo dostigli magičnu cifru da izvoz Srbije bude 50 odsto bruto društvenog proizvoda, nemamo nikakve šanse za održivi razvoj.
Branislav Grujić, Predsednik Kluba „Privrednik“
- S druge strane, domaći biznismeni traže privilegije u poslovanju...
- Ne tražimo privilegije, već jednake uslove. Kad neka strana kompanija u Srbiji ima problem, ona preko svoje ambasade utiče na našu državu da se on reši. Za te iste probleme mi nemamo kome da se obratimo. Sve države jugoistočne Evrope favorizuju domaću proizvodnju i biznismene – osim Srbije.
Nebojša Glogovac, Glumac
Ugusi nas diktat i teror kapitala, odnosno reklama, pijarstva...
Tih sumanutih pojava, čudnih zanimanja koja vrte iz šupljeg u prazno, pri čemu su postali ko bogovi, kaže Nebojša Glogovac.
Đorđe Vukodinović, Glavni urednik časopisa „Nova srpska politička misao"
Na temu EVROPA VIŠE NIJE ALTERNATIVA?
Hajde da vodimo otvorenu i iskrenu raspravu o prednostima i nedostacima jednostranog EU opredeljena.Hajde da razgovaramo o realnim šansama da pod ovim okolnostima u kojima se nalazimo (kosovsko pitanje, problemi sa susedima, stalni pritisci na Srbe u Crnoj Gori i Republici Srpskoj), Srbija u doglednoj budućnosti uđe u ovu i ovakvu EU, sa svim njenim problemima, otvorenim i prekrivenim unutrašnjim podelama i sukobima. Hajde da razmišljamo o alternativnim rešenjima, Rusiji, Kini, Briku, Turskoj, nesvrstanima... A, pre svega, da poradimo malo na sebi i na upristojavanju sopstvene države.Samo nemojmo da se unapred deskvalifikujemo, lažemo i obmanjujemo.
Dragan Tomić, Predsednik kompanije Simpo
Povećanje izvoza i konkurentnosti najjasniji je zadatak za proizvođače. Mora da se proizvodi kvalitetna roba, a ako građani nastave da kupuju inostranu robu, onda više ne moraju da postavljaju pitanje gde će njihova deca da rade. Moraćemo takođe da pronađemo recept kako da naši strućnjaci koji rade u svetu , počnu da se vraćaju, a država da obezbedi razliku ukoliko postoji, između plata koje su imali i onih koje se nude u zemlji. Srbija će isto tako u vremenima koja dolaze morati da posvećuje sve više pažnje ispunjavanju standarda zaštite životne okoline.
Darko Bajčetić, Predsednik upravnog odbora Centroproizvoda
Građanima moramo reći šta znači domaća privreda i kako se čuvaju radna mesta da bi se okrenuli domaćim proizvodima, to mora da bude kampanja, a poslednja slična bila je pre 5 ili 6 godina, sada je ponovo vreme, hajde da objasnimo građanima šta znači za sve nas zajedno kada se kupuje domaća roba.
Petrašin Jakovljević, direktor Metalca
Verujem da će keš-krediti najviše završiti u eventualno nekom reprogramiranju dosadašnjih dugova ili za nabavku opet uvozne robe kroz polovne automobile. Ako je bio cilj da se isključivo pokrene, da se zamah domaćoj industriji onda je trebalo usloviti te kredite za nabavku proizvoda domaće industrije. Sigurno je da kada kupimo proizvod domaće industrije, sigurno za taj novac četiri do pet puta više zapošljavamo radnika nego kada to samo uvezemo i ovde prodamo na domaćem tržištu.
Miroslav Bogićević - predsednik koncerna Farmakom MB
Koncern Farmakom je pokazao da imamo sposobne firme i sposobne kadrove da razvijaju domaću proizvodnju. Sve članice Koncerna su uspešni proizvođači i izvoznici i ostvaruju profit. Uz kreditiranje proizvodnje, od strane države mogli bismo da budemo značajni partneri u regionu i šire.
Svi moraju shvatiti da, nema opstanka bez razvoja sopstvene proizvodnje.
Miroslav Alekić, Predsednik kompanije Pionir
Naša kompanija je izvozno orijentisana. Godišnji izvoz iznosi oko 70 miliona evra, ali to nije dovoljno u korelaciji sa nivoom investicija i tehnologije. Iako je Srbija potpisala sporazum sa CEFTA i uskoro ulazi u STO, uvoznici u Srbiju prolaze bez carina, dok srpski proizvođači u startu nisu konkurentni na regionalnim tržištima jer plaćaju carinu na uvozne komponente i to 30 odsto na palmino ulje a 50 odsto na mleko u prahu.
Nemamo jasniu strategiju kao zemlja šta želimo da izvozimo i umesto da podstičemo domaću proizvodnju punimo džepove monopolista Na prekretnici smo i ja bih zaista voleo kada bi neko i u ime privrede i u ime države definisao privrednu i razvojnu politiku Srbije, jer dijagnoza je slom morala, a ne slom provrede.
Milivoje Tomašević, preduzeće MEDICAL
Moja kompanija je proizvođač dečijih inkubatora. Dobili smo i proiznanje „Izvozni proizvod godine“. Uspevamo da plasiramo proizvode u Hrvatsku, čak i u Švajcarsku , gde su standardi veoma strogi. Nažalost najteže je prodati u sopstvenoj zemlji. Ne možemo da prodjemo na tenderima, čak i kada smo mnogo jeftiniji od inoponuđača.
Darko Budeč (BUCK - proizvođač i izvoznik svetiljki)
Dovoljno je pogledati ko gradi na državnim zgradama i zgradama javnih preduzeća, pa ćete videti odnos države prema domaćim proizvođačima. Nažalost nama je mnogo lakše da plasiramo proizvode u Rusiju i zemlje zapadne Evrope, nego u sopstvenoj zemlji.
Miroslav Čučković - član Gradskog veća
Grad Beograd je odlučio da se aktivno uključi u podršku domaće proizvodnje.
U vezi s tim najpre ćemo razgovarati sa partnerima u Zagrebu i Ljubljani. Tražićemo reciprocitet u našoj saradnji.
Prof.dr Mlađan Kovačević (Večernje Novosti 22. mart 2010.)
„Trošimo 25 odsto više nego što zarađujemo“.
Ministar dr Slobodan Milosavljević
Iako smo otvoreno tržište, treba raditi na povećanju svesti građana da kupuju domaće proizvode. Jer, tako čuvamo svoja radna mesta, imamo bolje školstvo, zdravstvo.... iako postoji instintucionala prepreka, do ovakve situacije dolazi delom zbog zatvorenosti tržišta, ali i jake svesti o potrebi pomoći domaćoj privredi. Jer, na tamošnjim tržištima radije pazare svoju izvornu robu, nego uvoznu. Na taj način štite i lokalnu privredu.
