Klub Privrednih Novinara

Konferencija o regionalnom razvoju na Zlatiboru

Konferencija o regionalnom razvoju i razvoju lokalne samouprave, kao i okrugli sto o razvoju malih i srednjih preduzecha, odrzana je na Zlatiboru 12. i 13. septembra.

U radu konferencije učestvovali su predstavnici desetak opština, kao i ugledni naučni radnici I istraživači i  privrednici.

Regionalni razvoj je jedno od strateskih državnih i  nacionalnih pitanja oko kojih se u zemlji mora postići nacionalni konsenzus-istakao je na otvaranju konferencije dr Mladjan Kovačević. Kako ta rešenja mogu imati dalekosežne posledice na razvoj i budućnost zemlje, to se pitanjima regionalizacije mora pristupati stručno i odgovorno jer male greške danas sutra mogu biti veliki i nepremostive.

Govoreći na početku  rada konferencije, domaćin, predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović je istakao da važeća podela regiona ne predstavljaju decentralizaciju, već klasičnu centralizaciju i vlasti i novca.

On je naveo primer Zlatiborskog kruga I upozorio da se iz politikantskih a ne racionalnih ekonomskih razloga slabi Zlatiborski okrug kroz izmeštanje republičkih institucija iz Užica.

Više učesnika u raspravi iz opština zlatiborskog okruga je upozorilo da će, ukoliko se opštine Nova Varoš, Priboj i Prijepolje pripoje nekom novom  sandžačkom regionu, doći do neprirodnog usmeravanja tih gradova ka Novom Pazaru i kidanju istorijskih i geografskih  veza koje idu ka Zlatiboru i Užicu.

Predstavnici malih opština su govorili da će preporuke međunarodnog monetarnog fonda da se izvrši racionalizacija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, osnovnom obrazovanju i opštinskim sudovima ostaviti negativne posledice na male sredine i da će dovesti do daljeg iseljavanja stanovnisstva iz tih delova zemlje, pa će se cela Srbija svesti na nekliko većih gradova.

Prema mišljenju akademika Dragana Nedeljkovića, zakon o regionalnom razvoju, ako se sprovede kako je najavljeno, doprineće razbijanju središnje Srbije i neophodno je da se povede ozbiljna stručna rasprava pre nego se dogode nepopravljive greške.

14. septembar 2009.

Miloš Garić - Odbrana i zaštita

Slaba Srbija - jaka Jugoslavija, ideja vodilja komunista u SFRJ, prati i danas srpsku državu kao zla kob. Uporedo sa ekonomskim unaza|ivanjem Socijalističke Republike Srbije, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka titoistički ideolozi postigli su ono što su naumili i na njenom potpunom političkom razaranju. Posledice su takve da Srbija ni 18 godina od raspada SFRJ nema definisanu državnu granicu, niti jasan koncept rešenja nacionalnog pitanja.

Pod nametnutim osećajem krivice za sve loše što se na Balkanu desilo u poslednjih 100 godina, Srbija danas nije definisana ni kao nacionalna, ni kao gra|anska država.

U stanju opšte unutrašnje konfuzije, gde stavovi pojedinih nevladinih organizacija imaju težinu zakona, mi se spremamo da i ovo malo državnog suvereniteta što nam je ostalo predamo u ruke Evropi. Političke stranke bore se isključivo za sopstvenu dobit, a pravce zaštite interesa srpskog naroda i države odre|uje nekoliko angažovanih pojedinaca. Bez ikakvog šireg konsenzusa o tome šta nam je cilj i kako do njega možemo stići.

Koliko smo "izgubljeni u svemiru" odlično se videlo na primeru umalo odobrenog statuta Vojvodine. Kao da nam činjenica da Srbi trenutno žive razbijeni i obespravljeni u četiri balkanske države nije dovoljno velika opomena, pa stvaramo nove pretpostavke da se nacionalna dezintegracija nastavi. Mondijalistički pristup u Srbiji forsira ideju o bezuslovnom miru s ratobornim okruženjem, a pitanje sudbine srpskog naroda potpuno zanemaruje. U središte pažnje postavlja se gra|anin s neograničenim političkim slobodama i pravima, a sve to u krajnjem ishodu vodi potiranju nacionalnog identiteta i stvaranju uslova za nesmetan prodor razuzdanog svetskog tržišta sa svim zamkama koje ono nosi.

Srbi zato hitno moraju da odrede barem nekoliko najvažnijih nacionalnih interesa, koje po svaku cenu valja odbraniti. Srbija ne sme da ima problem s tim da je država srpskog naroda. Zaštita i zahtevanje svih prava za Srbe u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori moraju da budu jasni i nedvosmisleni. Treba se boriti i insistirati na ostvarenju prava za samoopredeljenje našeg naroda u Republici Srpskoj. Svuda i na svakom mestu treba štititi srpski jezik i ćirilično pismo. Autonomiju Vojvodine ukinuti i sprečiti svako dalje osipanje srpske države. Za početak.