Klub Privrednih Novinara

Додела годишњих признања Клуба привредних новинара „Компаније и личности које су обележиле годину“, одржана јеу свечаној Сали Привредне коморе Србије у уторак, 28.01.2014. Манифестацији су присуствовали проф. др Зорана Михајловић  министар енергетике, развоја и заштите животне средине, Министар пољопрувреде шумарства и водопривреде Драган Гламочић, бројни угледни привредници, новинари, уметници и јавне личности. Признање "Пословни човек године" које додељује Клуб привредних новинара Београда, уручено је председнику Компаније ДИС,  Зорану Тирнанићу.

 

У времену тешке економске кризе наша шанса су ресурси које нико не може да нам одузме. Тај ресурс је знање.  Будућност Србије чине рад, знање, улагање", изјавио је Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.  Проф. др Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне среднине нагласила је да „добити пизнање од Клуба привредних новинара, који се специјалистички баве привредом, свакако је значајно за сваку компанију. 

 

“Искрено се надам да ће привредници и компаније наредне године имати амбијент за добро и успешно пословање, те да ће бити још теже одабрати оне које су најбоље у свом пословању", додала је Михајловић.

 

 

 

 

 Тренутно је ДИС највећи домаћи малопродајни ланац у Србији.ДИС малопродаја се састоји од 16 ДИС маркета и  270 франшизаната. Квадратура на којој се простиру ДИС маркети је 70.000 м2, док ДИС франшиза има 60.000 м2. ДИС  данас запошљава 1300 радника. Добро робна марка са својих 500 артикала учествује у ДИС малопродајном ланцу са преко 20% промета.У 2013. ДИС је отворио 4 своја нова малопродајна објекта чија је инвестиција била 23 милиона евра . 

 

 

Сименсови приходи у Србији  у протеклој години износили су око 68 милиона ЕУР, док је укупан износ нових наруџбина био 81 милион ЕУР. 

2013. годину обележио је раст броја запослених, са 650 на 950 људи у компанији, као и јубилеј - десет година успешног пословања Сименсове фабрике ветрогенератора у Суботици. Поред тога што је суботичка фабрика најзначајнији домаћи произвођач електричних машина које се примењују у области обновљивих извора енергије и упошљава 800 радника, највећи успех ове фабрике јесте податак да свака четврта ветрењача у Европи има генератор направљен управо код нас - у Суботици.  

 

 

 

Срђан Кружевић, директор Привредног друштва за дистрибуцију електричне енергије „ Електровојводина“ д.о.о. Нови Сад спада у групу менаџера који сматрају да успешност компаније не зависи од структуре власништва већ од спремности менаџмента да своје знање и способност ставе у функцију остваривања циљева и резултата које је дефинисао власник, ма ко он био. Таквим приступом у руковођењу допринео је да Електровојводина као привредно друштво у саставу јавног предузећа ЕПС, које је 100% у  власништву државе, за непуних 18 месеци постане једна од најуспешнијих компанија у земљи, са оствареном добити од милијарду динара на крају 2013 године. 

"Електровојводина" као систем који је добро функционисао када сам га ја наследио не може да ради никако другачије осим да ради боље и не може да буде ничији осим грађана Србије и грађана Војводине", изјавио је Кружевић.

 

 

 

Милош Марковић је директор и власник компаније LAD Group  из Београда. ЛАД Група је водећа домаћа приватна компанија која  послује у области пројектовања и изградње система за водоснабдевање и прераду отпадних вода. Компанија послује од 2003. године и до сада је самостално и у међународним конзорцијумима водила и реализовала бројне значајне пројекте у области хидроинжењеринга.

Компанија запошљава више од 100 инжињера различитих профила и више од 200 радника на активним градилиштима и сарађује са више од 200 домаћих и страних добављача. ЛАД Група је је у циљу диверзификације пословања  и генерисања раста у другим областима, 2011. година постала власник фабрике Минерална вода д.о.о и бренда Дубока . У модернизацију фабрике у Нересници надомак Кучева, ЛАД Група је инвестирала више од 2 милиона еура.

 

"Период је рецесије, период је кад компаније покушавају да задрже кадрове и одрже једну стабилност у ссвом пословању. У тој мери је награда за 2013. сигурно значајна", нагласио је Милош Марковић, млади менаџер године.

 

 

 

Према последњим резултатима за 2013. годину, компанија Бамби постигла је укупан раст продаје за 12 одсто у поређењу са претходном годином, као и раст продаје од 20 одсто на регионалним тржиштима. Највећи удео у самој продаји односи се на најпознатији домаћи бренд – Плазму.

Бројним улагањима у погоне Бамби фабрике у Пожаревцу, омогућено је унапређење постројења и усавршавање рецептуре овог најпознатијег домаћег кекса. Улагањем у свој бренд, компанија Бамби помогла је очување домаће производње и ширење њених производа на тржишта широм региона. У 2014. години, у циљу подстицања и очувања домаће привреде, биће инвестирано 10 милиона евра у нову производну линију у фабрици у Пожаревцу, као и у модернизацију фабрике.

 

 

 

Тетра Пак је водећа светска компанија за производњу решења за прераду и паковање прехрамбених производа На тржишту Србије, Тетра Пак је присутан још од давне 1963. године тако да је 2013. године обележено пола века од инсталирања прве машине за пуњење Тетра Пак амбалаже. Фабрика у Горњем Милановцу производи амбалажни материјал за више од 200 купаца у 52 земље широм света, од чега је 70% намењено извозу, чиме се Тетра Пак сврстава међу највеће извознике у Србији. Планови фабрике су да настави да подржава домаће тржиште, а и да до краја 2014. године повећа производне капацитете за 30% што ће омогућити снабдевање више од 270 купаца широм света.

„Од 1963 када смо поставили нашу прву машину за паковање пастеризованог млека у ПКБ-у покушавамо да се држимо нашег мотоа „заштитити оно што је добро“, зарад наших Клијената, корисника, запослених друштва и околине у целина“, изјавио је Ола Елмквист,  генерални директор компаније Тетра Пак за Југоисточну Европу, уз обећање да ће Тетра Пак наставити своје пословање на исти начин и наредних 50 година.

 

 

 

Без помоћи државе, без помоћи фонда за развој али уз велики рад и умешност своју прву производњу Воћар  пласира на руско и немачко тржиште.Сада Воћарови производи красе полице Хрватског и Словеначког тржишта. Свакако је најдраже а најдаље тржиште Канаде, где полако али сигурно заузима део простора.

Сви производи су 100% домаћег порекла, са контролисаном производњом сировине. Предузеће откуп сировине врши искључиво са територије Републике Србије од регистрованих пољопривредних газдинстава. 

 

"Признање је за мене пре свега обавеза да наставимо са оваквим радом. Мислим да смо у претходном периоду направили велики успех јер смо упослили велики број људи и отворили нека нова радна места", нагласио је Ивановић

 

 

Богољуб  Милић, предузеће МИ-МИ д.о.о. - признање за производњу дестилата од аутохтоних сорти 

 

Богољуб Милић је наставио породичну традицију бављења производњом и прерадом воћа и грожђа и четврта је генерација у породици Милић, која се бави овим послом још од давне 1926. године.

 

Предузеће Ми-Ми ДОО, Блаце откупљује свежу шљиву са подручја Топличког округа већим делом и Расинског округа - мањим делом у количинама  од 3.7 милиона килограма шљиве и 750.000,00кг грожђа за 2013. За пословну 2014. годину  уговорене  су количине од 7 (седам) контејнера  бистре  шљивовице за извоз у САД. У ми ми Д.О.О. истичу да су 80% наведених количина дестилата и ракије намењени тржишту у иностранству (САД, Француска, Чешка, Хрватска,Словенија).

 

"Воћарство има своју будућност. Србија не треба да буде база за извоз сировина, већ треба да буде земља која ће извозити квалитетне домаће производе", наглашава Милић.

 

 

 

Земљорадничка породица Холо из Дорослова  И Чешка компанија "Bridge Power Investments"  су удружиле снаге како би направиле једну од најсавременијих и највећих фабрика из које ће пелет одлазити у земље Европске уније.

 

 У Дорослову   су изградили највећу фабрику за био  пелет у Европи чији је капацитет 100.000 тона годишње.

 

"То што ми радимо - производња агропелета  је ново у Србији. То се у свету и Европи већ ради, међутим ми смо овде пионири и много тога још треба да научимо, а учимо убрзаним корацима", рекао је Роберт Холо.

 

 

 

 

 Beocapra запошљава 26 људи различитих стручних профила. У овом тренутку  Beocapra производи око 1.000 литара сопственог сировог козјег млека по дану, а заједно са млеком из откупа прерађује између 1500 и 2000 литара дневно. План је да се до краја 2015.године активирају сви производни капацитети за дневну прераду до 4000 литара козјег млека. Циљ компаније  није само производња и прерада козјег млека, већ и искоришћавање осталих ресурса и „нус продуката“ узгоја коза.

"Признање је један велики подстрек да наставимо путем којим се крећемо и да одемо још један корак даље, да покушамо да освојимо и нека страна тржишта са нашим производима", изјавио је Ковачевић.

 

 

 

 

 

 

Акс експрес курир доо, као национална организација за пакетну доставу, послује са лидерском позициом на домаћем тржишту током предходне четири године. 2010. године,  када долази до склапања уговора са ГЛС-ом, светски познатом поштанском фирмом, Акс експрес курир постаје дилер у стветском ланцу поменуте фирме. Ангажује возни парк од 500 возила теретног програма, са дневним прометом чак и до 35.000 поштанских пошиљки. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Наш прослављени виолиниста,  маестро Јован Колунџија већ више од четири деценије оставља значајан траг на светској музичкој сцени, уз више од 4000 одржаних концерата у најпрестижнијим салама на свим континентима. Маестро Колунџија велики део свог времена посвећује својој задужбини - Центру лепих уметности "Guarnerius", који је 2013. године, Одлуком Владе Србије добио статус установе културе од националног значаја.

 

 

 

 

 

 

 

Пројекат "Покрени се за посао", који спроводи нво "Енека" проширио се на целу Србију. Износ од 2.000 евра, колико је намењено сваком кандидату, кога подржава "Филип Морис", не исплаћује се у новцу, већ се од тога купује опрема потребна за покретање бизниса, стручно усавршавање и саветодавну подршку.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Стефан Деспотовић је новинар "Политике" дуже од пет година. Пише за рубрику "Економија", а раније и за "Политикин" додатак "Потрошач". У "Политици" тренутно покрива секторе као што су тржиште, трговински ланци, цене, стандард, потрошачке теме, авио - саобраћај...

 

 

 

 

 

Новинар Ненад Благојевић пише о вредним и креативним људима, којих можда нема доволјно у нашим медијима. Годишње напише стотинак животних прича, по Србији путује неколико пута месечно, а од иностраних дестинација, само у 2013. години посетио је и писао о Литванији, Пољској, Летонији, Хрватској, Француској и Азербејџану. Члан је Удружења новинара Србије, организације Млади за туризам и Удружења франкофоних новинара Србије.