Klub Privrednih Novinara

 

Конференцију је отворио државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Сенад Махмутовић. Он је најавио измене Закона о безбедности хране у циљу подизања заштите и интереса потрошача. Махмутовић је оценио да је су у Србији прописи о безбедности хране углавном усклађени са ЕУ, што поткрепљује податак да је у претходној години 52% наших пољопривредних производа пласирано на тржиште ЕУ, а 33% на ЦЕФТА тржиште.

 

О  „Прехрамбеној безбедности и сигурности -квалитету и количинама   говорили су  и  угледни професори и научни радници:  проф  др Жаклина Стојановић (модератор  конференције),  проф др Зоран Кесеровић , проф др Михаило Остојић , др Јованка Левић ,  др Биљана Цветковић и др., док је о значају кредитирања аграра говорио Милош Илић, директор службе за пословање са МСП клијентима Hypo банке .

 

„Национална политика прехрамбене безбедности и сигурности стратешки је повезана са политиком јавног здравља“, оцењено је на конференцији.

 

У оквиру конференције додељена су и  признања   АГРОБИЗ ЛИДЕР .Ово признање организатор традиционално додељује на Сајму пољопривреде у Новом Саду. Ове године додељене су три златне плакете, три плакете Hypo - агро лидери и шест плакета „Агро-биз лидер“

 

Добитници признања Агро биз лидер:

 

1. Златна плакета „Агро-биз лидер“: Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду

 

 

Покрајински завод за виноградарство и винарство са седиштем у Сремским Карловцима.  После неколико деценија током којих је мењао назив и делатности, 1971. године је припојен Пољопривредном факултету у Новом Саду.  18 октобра  2006. године Институт је преименован у Департман за воћарство, виногрдарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру.

Главни задаци Департмана су образовање студената, научни рад, производња, прерада и трансфер технологија у привреду.

У наредном периоду Департман ће дати допринос на увођењу савремених технологија у производњи грожђа и вина, а посебан акценат ће бити на заштити географског порекла и ширењу аутохтоних сорти и сорти које су створене у Институту,  као и производњи вина од тих сорти. Поводом 65 година од оснивања Института захваљујући подршци  Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду  пуштен је  у рад подрум Департманска винарија у којој се производе вина од сорти и клонова који су створени  на Департману.
 

 

 

Општина Нова Варош је 2011. године учествовала у пројекту „Унапређење органске ратарске производње у брдско-планинским регионима Србије” који је финансиран у оквиру СТАР пројекта Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. У оквиру пројекта подигнуто је 10 хектара сертификоване органске производње хељде, ражи и спелте, набављене су љуштилице за поменуте житарице, одржани  "Дани поља органске производње хељде и жита” у селу Акмачићи, обезбеђено учешће пољопривредника на Сајму органске хране у Нирнбергу и студијско путовање у Словенију.

Нова Варош је један од оснивача "Фонда за органску производњу златиборског округа“. Осим тога, ова општина учествује у реализацији Пројекта “Пословна школа органске производње и еко туризма - БиоПланет“ .

У априлу 2013. године, усвојена је и “Декларација против производње, промета и употребе генетски модификованих организама” .Са босанском општином Хаџићи потписан је “Протокол о прекограничној сарадњи”, ради заједничког учешћа у пројекту производње и прераде хељде, на органски начин вредан око 250 000еур , а који би био финансиран од стране ЕУ.

 

 

Милан Миловановић власник је познатог пољопривредног газдинства из Вучића, чија је примарна делатност ратарска производња. На 170  ха земље Миловановић сеје сунцокрет, луцерку и пшеницу и константно улаже у модернизацију своје  пољопривредне производње. Оснивач је предузећа Шумадијско зрно д.о.о.

Шумадијско зрно поседује и сопствени простор за складиштење готових производа површине 1.500 м2, произвођачима пружа услугу складиштења и чувања готових производа. За сада је успостављена сарадња са 160 пољопривредних произвођача.  
 

 

 

Школа у Букову је у самом почетку свога рада стекла углед веома реномиране васпитно-образовне установе који ужива и након 120 година постојања. Пољопривредна школа „Рајко Боснић“ у свом поседу има око 120 х укупне површине коју чине виногради, воћњаци, баште и остале ратарске површине, које се користе за извођење практичне наставе ученика, док се добијени производи користе као сировина за даљу производњу и за обезбеђење хране ученика смештених у интернату.
Ученици се образују на смеровима : пољопривредни техничар, ветеринарски техничар, прехрамбени техничар, техничар хортикултуре и пекар.

Школа поседује поседује и одговарајућу опрему и механизацију, као и систем за наводњавање којим се може заливати преко 35 хектара тако да се могу остваривати две жетве годишње. Школа "Рајко Боснић" је и суоснивач удружења \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\'Центар за органску производњу - Неготин\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\'. Значајна је и по томе што је захваљујући учешћу на ЕУ пројекту  добила сушару за лековито биље, која ће ускоро бити  монтирана у школи.
 

 

 

 

 

Проф. др Миладин М. Шеварлић, Шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта, Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, почасни професор Волгоградског државног аграрног универзитета, Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности  и добитник Вукове награде за 2012. годину.

У последњих пет година постао је препознатљив као национални лидер у критичком промишљању и јавном саопштавању могућих штетних агроекономских, прехрамбено-здравствених и еколошких последица евентуалне промене постојећег Закона о ГМО за пољопривреду и тржиште пољопривредно-прехрамбених производа Србије.

Проф. Шеварлић је, уз помоћ бројних истомишљеника из Србије и иностранства, саставио и “Декларацију против производње, промета и употребе генетски модификованих организама” коју је  до данас већ усвојило 50-ак градова и општина у Србији.
 

 

Први музеј меда у Србији налази се у Сремским Карловцима. Већ 40 година породица Живановић (која се, иначе, два века бави пчеларством) има у својој кући јединствен музеј меда, који је и наставна база Пољопривредног факултета у Новом Саду и Београду.

Можемо видети неколико типова кошница и многе предмете, који су се употребљавали приликом рада око пчела и њихових производа: меда, полена, воска, прополиса. Пошто стално пристижу нови предмети, који сведоче о људском бављењу пчелама кроз историју, у плану је модернизовање и проширење сталне изложбене поставке.  Овај Музеј, јединствен у нашој земљи поред базе за едукацију постао је права туристичка атракција.

Породица Живановић се већ седму генерацију бави производњом вина и виноградарством. Производња вина  обавља се у 300-годишњем винском лагуму, чији је капацитет 60.000 литара
 

 

 

 

Пиротски крај, као ретко који у Србији, има неколико аутохтоних производа који су стари  више од једног века и захваљујући својој специфичности и квалитету опстали су до данашњих дана.Општина Пирот је 2002. године заштитила име порекла пиротског ћилима а 2013. име порекла пиротског качкаваља. Заштићен је пиротски качкаваљ од крављег млека за чије је стварање потребан период од око 5 месеци .

Пројекат су финансирали општина Пирот и УСАИД агробизнис пројекат у Србији.

Прецизирана је технологија израде која је уз веома мале измене равна традиционалној,  а произвођачи су само са подручја општине Пирот.

Крајњи резултат би требало да буде привредни развој Пиротске општине. 

 

 

 

Предузеће “ЋИРИЋ И СИН” доо Сакуле је основано 1992. године.

У питању је породична фирма где пословима руководе Ћирић Живица и његов отац Милан. Предузеће “Ћирић и син” д.о.о. из Сакула се бави:
-    пољопривредном производњом,
-    трговином вршењем услуга превоза,
уз коришћење и савремене и разноврсне пољопривредне механизације која је у власништву предузећа.


 

 

 

До средине двадесетог века  буша је била  најпопуларнија крава у Србији.
Нажалост, потиснуле  су је “сименталка” и друге врсте,али је захваљујући ентузијазму појединаца спасена од изумирања. Јовица Аксић је једини у Србији који има ова специјална говеда. Узгојем буша почео је да се бави 2005., а данас има највеће стадо буша на Балкану, које броји 250 говеда. Буша је ситна крава, тешка око 250 килограма, мала и жилава, али екстремно отпорна - ове краве по снегу који је дубок 30 цм  иду на пашу, копају снег и једу.
Уз најпримитивнију могућу исхрану дају и до 7 литара млека дневно - млека са изузетно високоом количином млечне масти - до 6% али и витамина, минерала и лактозе. Мађутим, управо је тај високи квалитет млека проблем за произвођаче, јер млекаре плаћају млеко по масној јединици и не желе да за млеко буше плате двоструко. Месо је такође  изванредног квалитета, а ове краве, дуго и живе - без проблема могу да преживе и по 20 тељења.
Аксићево стадо буша не зна шта су хемикалије, не хране се концентратом, а пашњаци у Дубовцу, на којима пасу, не ђубре се вештачким ђубривом.

 

 

 

У газдинству Стевана Ракића  се обрађује око 353,1 ха врло квалитетног пољопривредног земљишта, од чега је 100 ха земље у приватном власништву. Ракић континуирано улаже у осавремењавање пољопривредне производње , купује земљу и укрупањава свој посед. Поред ратарске производње и услуга, годишње прода око 80 товљеника и 70 бикова из сопствене производње. Дугогодишњи је клијент  Hypo банке, којој је лојалан још од отварања њене филијале у Бечеју. 

 

 

Продица  Томић  се бави савременом технологијом производње јабуке и брескве.Четврта генерација у породици наставља традицију  и добар је пример да је породични бизнис будућност Србије.

Иван Томић је  много урадио на удруживању произвођача.Учествовао је у оснивању ЗЗ Сланкаменка 2006  год и ЗЗ Воћар 2011године.

Годишње се на имању господина Томића произведе око 600 тона јабуке и око 100 тона брескве.Своју производјну Томић пласира углавном на домаћем тржишту, један део иде у Русију , а његово воће иде и у  сокове фабрике Нектар.
 

 

 

 

 

Драгана Жебељан рођена је  у Новом Саду, завршила је  пољопривредни факултет - смер заштите биља.

Драгана Жебељан  је новинарством   почела да се бави 1983. године када је примљена у тадашњи  "Дневник" ООУР "Пољопривредник". Прво је радила у редакцији часописа "Добро јутро", а затим је прешла у редакцију листа "Пољопривредник". Као и сви тада запослени  у ООУР-у "Пољопривредник" писала је и за листове колектива као што су "Дунав-Тиса-Дунав", "Агроцооп" и други. У листу "Пољопривредник" прошла је пут од новинара младјег сарадника,  новинара  сарадника и уредника стручних страна (биљна производња), до заменице главног и одговорног уредника, и на  том радном месту  се налази и данас.

Од 2001.године је и главна и одговорна уредница књиге "Пољопривредников пољопривредни календар", стручног штива веома популарног међу пољопривредним произвођачима, стручњацима и научницима.