Klub Privrednih Novinara

Skadarlija fest tradicionalna kulturno-turistička manifestacija održana je, u subotu i nedelju, 23. i 24. jula 2011. godine, u organizaciji Kluba privrednih novinara uz podršku brojnih prijatelja Skadarlije, poznatih pesnika, muzičara, novinara, majstora kulinarskih veština i degustatora dobre kapljice.

Pokrovitelj ovog programa, koji se održava po šesti put, je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, sektor za turizam.

"Zaštitnik" Skadarlije narednih godinu dana, biće glumac Dragan Vujić Vujke, kome su u subotu simbolično uručeni ključevi Skadarlije.

Žiri novinara i fotografa čiji je predsednik bio Nenad Marjanović, kao novu Boginju vina predstavio je mladu glumicu Katarinu Ilić, koja je dobila specijalno dizajnirani sanduk zlatnog vina Skadarlije- prvi srpski šampanjac „Trijumf“, Podrum Aleksandrović.

Stihove na Skadarlija festu govorili su pesnici Marija Knežević i Vico Dardić. Duh starog vremena kroz muziku i pesmu dočaralo je pevačko društvo „Prelo“, skadarlijski orkestri Šešir moj i Tamburica pet.

Kulinari koji su ovog proleća obilazili restorane i degustirali specijalitete i vina predstavili su svoj izbor najboljih restorana u Beogradu.Zlatnu desetku za autentican riblji restoran dobio je restoran Šaran,dok je društvu Skadarlija pripala zlatna desetka zaaočuvanje duha i tradicije Skadarlije...

Manifestacija je ove godine održana pod geslom „Stari zanati za novo doba“,tom prilikom posetice Skadarlija festa uživali su u:

Modnoj reviji Marije Ivanković - „Crno na belom“, haljine od srpskog platna sa crnim vezom i izložbama:

1. Marija Krstović, „Tri bluze za tri šešira“, izložba džempera
2. Ljiljana Koković „Putevi trajanja“, zlatovez, srednjovekovne rozete
3. Izložba fotografija „Povratak korenima“, Rajko R. Karišić

Ispred Kuće Đure Jakšića biće postavljena izložbe suvenira Zvonka Ognjanovića na temu "Skadarlija, sat i violina", i Djordja

Ciganovića“Detalji pirotskog ćilima na drvetu“ i Otvoreni studio slikanja na svili Atelje „Kolorit“.

Udruženje Skadarlija

Kosta Dimitrijević je rekao: Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza; ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša" Zlatana desetka za očuvanje tradicije i duha Skadarlija otišla je u ruke Udrženju Skadarlija.

Čari i šarm Skadarlije i danas se kriju u atmosferi i duhu starih vremena koji ne napuštaju ovu starogradsku četvrt. Ovde su brojne art galerije i restorani tradicionalne domaće kuhinje, DVA BELA GOLUBA, ZLATNI BOKAL, DVA JELENA, CRNI GRUJA, BOEM, SKADARLIJSKI CARDAK, SKADARLIJSKI BOEM, IMA DANA, TRI SESIRA, PUTUJUCI GLUMAC I SESIR MOJ.

Marija Ivanković

„Crno na belom“, haljine od srpskog platna sa crnim vezom Vlasnica je umetničke radionice Marija HAND MADE, u kojoj se odevni predmeti izrađuju ručnim radom, a osnovne tehnike izrade su: tkanje, štrikanje, heklanje, vez... Koriste se uglavnom prirodni materijali-štofovi od vune, vlakna od pamuka, lana, konoplje, svile...Osnovne karakteristike modela izrađenih u umetničkoj radionici Marije Ivanković su bogat kolorit, prirodni materijali, često korišćenje tradicionalnih motiva usklađenih sa trenutnim trendovima. Kolekcije takođe sadrže ženske i muške košulje, tunike, haljine, ogrtače, šalove, kape, torbe, rukavice, kapute, ali i brojne druge detalje... Radi i sa decom na njihovom izučavanju starih zanata. Zlatna desetka za očuvanje tradicije stari zanata, tkanja pripala je Mariji Ivanković.

Marija Krstović

„Tri bluze za tri šešira“, izložba džempera je istoričarka umetnosti koja živi i radi na Zlatiboru, gde vodi umetničku radnju „Klot-frket“, u kojoj se bavi dizajniranjem i proizvodnjom odevnih predmeta od konca i vune Zahvaljujući kombinaciji tradicionalnih motiva i šara, kako narodnog izraza, tako i gradske odeće na prelazu vekova (XIX u XX) u KLOT-FRKET-u stvara se odeća nosiva u savremenom momentu, sa nežnim i asocijativnim osvrtima na tradiciju. Zlatana desetka za očuvanje tradicije starih zanata priipala je Mariji Krstović, marijini džeperi su postavljeni u kući Djurejakšića.

Ljiljana Koković

„Putevi trajanja“, zlatovez, srednjovekovne rozete.

Koković Ljiljana godinama se bavi zlatovezom, čuvajući tradiciju ovog starog zanata i izrađujući tradicionalna umetnička dela. Ona Vam pletivezom (lančanac, sindrinac) predstavlja srednjovekovne monumentalne arhitektonske ornamente moravske škole i ukrase (zastavice, minijature, kaligrafska slova) iz rukopisnih knjiga od XII do XVI veka.

Rajko R. Karišić

Umetnički fotograf i slikar, fotografijom je počeo da se bavi još daleke 1973. Godine. Njegova izložba fotografija na temu „povratak korenima“ obeležila je ovogodišnji Skadarlija fest. Gospodin Karišić dobitnik je mnogih nagrada, poslednja u nizu je Vukova Nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2010. godinu. Trenutno je angažovan na pripremi fotomonomonografija posvećenih fruškogorskim manastirima.

Trijumf

je prvi srpski sampanjac, koji je vinarija Aleksandrović proizvela uz pomoć stručnjaka iz Francuske, a od belog grožđa posebne sorte.

Prvi srpski šampanjac, pravi se po klasičnom francuskom načinu uz stručni nadzor vrsnih poznavalaca iz vinarije "Fransoa Domal" iz Renca, koja ima tradiciju dugu 300 godina.

Ovaj šampanjac sa Oplenca je karakterističan ne samo zato što je pravljen po staroj francuskoj metodi, već i po karakteristikama i ukusu koji odražava note Šumadije i kraja u kome je napravljen. Prvi srpski šampanjac nedavno je trijumfovao I u Francuskoj, osvojivši bronzanu medalju na 18. Internacionalnom takmičenju najboljih vina od sorte šardone, koje je održano u Burgundiji-poznatoj vinskoj regiji.

Trijumf zauzima vodeće mesto u u kategoriji penušavih vina. Šampanjac "Trijumf", kristalno čiste, slamnato žute boje, osvaja svojom svežinom, prefinjenom aromom i lepim kiselinama. Miris suvog voća, pečenog hleba, daju mu kompleksnost i ozbiljnost koja se od šardonea i očekuje. Zlatna desteka za vino TRIJUMF pripada Podrumu Aleksandrović.

Marija Knežević

 Pesnikinja Marija Knežević.Marija Knežević je dobitica nagrade Đura Jaksić za 2006.g  za knjigu pesma IN TAKTUM. Marija je govorila pesme:  „Poslednja pesma o nežnosti“ iz zbirke pesama „20 pesama o ljubavi i jedna ljubavna“ i pesmu iz Zbirke „Uličarke“ pod nazivom „Put svile“. Inače poetesa Marija Knežević objavila je više zbirki pesama i romana,prošle godine na Evropskom festivalu poezije u Gdanjsku predstavljala je Srbiju.

Boginja vina:

Vino, dragi moj, i istina su stari prijatelji i kako reče veliki pesnik i slikar Đura Jakšić

“Kad bi moma zvezda bila,
Nikad ne bi duša moja
Belog danka poželila”

U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše. Boginja vina JE glumica Katarina Ilić, mlada beogradska glumica, koju je televizijska publika upoznala kao Sindi u tinejdžerskoj seriji "Totalno novi talas". Usledio je i film “Zduhač”, predstave “Kako nastaje pozorište”, “Sablja damaskija”… Pred njom je uspešna karijera, a ona se nada da će se glumom kvalitetno I uspešno baviti I za 30 godina…

Katarina je dobila specijalni kofer sa vinom Podruma Aleksandrović, vino joj je uručio gospodin Nenad Marijanović.

"Zaštitnik" Skadarlije narednih godinu dana, biće glumac Dragan Vujić Vujke, kome su subotu simbolično uručeni ključevi Skadarlije.

Dragan Vujić Vujke, glumac, koji je poznat po mnogim filmskim, serijskim, ali pozorišnim ulogama ove godine proslavlja 25 godina umetničkog rada. Za ovu priliku priprema I CD sa pesmama koje su mu, kako kaže, najviše značile u životu.

Već 16 godina igra u pozorištu na Terazijama, od koga je dobio I tri godišnje nagrade za „sveopšti doprinos“. Njegov kvalitet odavno je prepoznao profesor sa novosadske Akademije, Rade Marković, koji mu je u posveti napisanoj na monografiji koju mu je poklonio napisao: „Dragom Vuji, za koga sam oduvek znao da je rođeni glumac“. O njegovoj moći transformacije govore I brojne uloge (nekada I po 25 predstava mesečno) koje je igrao. Trenutno je nosilac glavne role u predstavi “La Strada” a široj publici poznat je po ulozi Panjkovića u televizijskoj seriji Bela Lađa.

Za njega tvrde da je “velemajstor mjuzikla“I jedan od naših najboljih glumaca, a on sam za sebe kaže da sve vreme ima smešak kad uđe u pozorište jer radi posao koji obožava.

Restoran Šaran

Beograd krase dve reke Dunav I Sava a njih dobri, stari alasi Pre vise od jednog veka alas Vicentije Vukotic je u prizemlju svoje kuce otvorio kafanu, koja je, vrlo brzo, postala nadaleko cuvena po svojo ribljoj corbi jedijnstvenog ukusa, cija se tradicionalna receptura i danas koristi.Ova preslatka kuca, tik uz desnu obalu Dunava,pleni svojom arhitekturom i od svog nastanka okupljala je najslavnije licnosti i imena iz raznih oblasti rada i zivota,a alasima je bila prvo mesto na koje su dolazili punih ruku sveze ribe, pravo iz svojih camaca.To je ono cime se i danas restoran “Saran “ ponosi.Ono pre svega cime “Saran” danas zauzima primat u ugostiteljskoj ponudi grada je svakako njegova kuhinja.Saran” je po svojoj kategorizaciji, riblji restoran sa cetiri zvezdice. Tradicija na Dunavu je odrzana, bogata ponuda tradicionalnih ali specificnih jela od recne ribe, je svakako ono sto se od restorana ocekuje.

Zlatna desestka za autentičan, riblji restoran ove godine pripada restoranu "Šaran". Priznananje je uručio gospodin Uroš Urošević potpredsnik Kuliniarske federacije Srbije i predsednik asocijacije šefova kuvara Srbije KFS.