Klub Privrednih Novinara

Седми по реду Скадарлија фест одржан је 7. и 8. јула у кући Ђуре Јакшића.СКАДАРЛИЈА ФЕСТ је традиционална  културно-туристичка манифестација коју , организује Клуб привредних новинара и Удружење Скадарлија   уз подршку бројних пријатеља Скадарлије, познатих песника, музичара, новинара, мајстора кулинарских вештина и дегустатора добре капљице.

Покровитељ овогодишњег програма било је Ауто Мото Савез осигурање.

Дух старог Београд дочарали су кроз  музику и песму уметница Љиљана Јакшић, певачко друштво „Прело“, које је за Скадарлија фест обукла модна кућа "Луна"  и скадарлијски  оркестар "Шешир мој".. Стихове су говорили песници Бојан Срдоч и Мирјана Ковачевић.

Посетиоци су имали прилику да погледају и:

-Изложбу фотографија „Београд којег више нема", избор фотографија са ЦД-а Жељка Здравковића

-Изложбу „ Минијатуре из XII века, морфолошки облик златовез“ - ауторка Љуиљана Коковић

-Изложбу “Стари занати за ново доба” ,  модел Валентине Обрадовић урадјен у оквиру пројекта “Стари занати за ново доба”

-изложбу сувенира Звонка Огњановића на тему  "Скадарлија, сат и виолина".

Признање “Златна десетка” и ове године припало је онима који својим радом и делом дају допринос духу Београда и очувању његових вредности.

Организациони одбор манифестације Скадарлија Фест  једногласно је.одлуцио да признање Заштитник Скадарлије у наредних годину дана буде у рукама драмске уметнице Љиљане Стјепановић којој су симболично  уручени плакета и кључеви од капије Скадарлије.

 

Љиљана Стјепановић

Првакиња Позоришта на Теразијама . Играла је у многобројним телевизијским форматима. Добитница  Нушићеве награде за животно дело.

-Глумац мора да воли публику, да би публика волела њега. Ја сву своју енергију, али и све своје емоције поклањам публици, посебно у непосредном контакту у позоришту – каже Љиљана Стјепановић- овогодишња заштитница Скадарлије.

Љиљана иза себе има 36 година глумачког рада, пуно награда и запажених улога у позоришту и на малим екранима.

За њен сан о глуми заслужан легендарни Чкаља. “Када сам га први пут видела на телевизији, била сам очарана њиме и знала сам шта ћу радити у животу”. Тврди и да глумце рад одржава у животу. “Рад је моја оаза, бежање од уобичајене свакодневице” – каже Љиљана.

Ова свестрана уметница пише и  песме. Пре десетак година објавила  је збирку под називом „Можда сањам“ . Љиљана, такође, пева- одлично интерпретира ромску музику, али И друге мозичке жанрове… С ансамблом  „О’ђила” Љиљана Стјепановић својевремено је снимила плочу с музиком из ТВ филма „Осми дан у недељи".

Мој Београд
 
Емисија „Мој Београд“ посвећена је Београђанима и свима осталима који воле нашу престоницу. После више од четири године приказивања може се рећи да представља својеврсни документ, мозаик живота у Београду који својом причом граде уметници, боеми, научници, лекари, спортисти, новинари и други његови „обични“ и „необични“ становници. Говорећи о себи, драгим људима и местима, сећањима и надама и, уопште, свом доживљају града, сви ови људи сведоче о садашњем тренутку, али и неким минулим временима. Својим делом, причом и ставовима, својом појавом, подсећају да Београд јесте свет. Почетна идеја да у једној необавезној форми Београђани говоре о себи и свом граду претворила се у неку врсту духовне мисије.

Критичари и гледаоци сагласни су у томе да је ова емисија једно од малобројних острва цултуре београдског духа. Ценећи емисију, њено трајање и квалитет у континуитету организациони одбор манифестације “Скадарлија фест” одлучио је да овогодишње признање Златна десетка припадне и емисији “Мој Београд” и ауторки Ивани Николић.

Ивана Николић, по образовању професорка књижевности, је новинарка и водитељка тв “Студио Б”, која нас сваке недеље са познатим становницима града води у шетњу омиљеним улицама. Својим умећем и уз помоћ својих гостију она сликовито приказује сва лица Београда и својим гледаоцима открива његову велику ризницу, коју већ неколико миленијума стварају његови становници, али и звани и незвани посетиоци.

За њу кажу да је “пример како се мозе правити емисија и без експонирања”, а да  је “Мој Београд” “едукативан програм који сири видике и помазе Београђанима да упознају свој град”. Она сама каже да “жели себи И другима да својом вером снове у јаву претварају” .

Жељко Здравковић, дизајнер и стручни сарадник на Београдској политехници

Пројекат "Београд којег више нема" настао је под утиском златног и шарматног периода Београда из међуратног периода Краљевине Југославије, и као резултат вишегодишњег прикупљања старих фотографија и разгледница, као и истраживања на ову тему.

Коришћене су фотографије из разних извора, углавном оне које у доброј мери дочаравају изглед престонице из периода 1918-1941.

Према речима дизајнера Жељка Здравковића “Циљ пројекта од је подизање свести данашњих Београђана о томе како је нас град изгледао у међуратном периоду, како у погледу архитектуре и свеопстег економског процвата, тако и у сликовитом приказу навика људи тог времена, њиховог одевања, свакодневног живота у престоници која је крупним корацима газила напред у свим пољима”.

Жељко Здравковић је, такође,  аутор пројекта 3Д Београд.

У плану је и израда 3Д Скадарлије за мрежу Google Earth је И то у оквиру 2. фазе пројекта "3Д Београд & 10 амбијенталних целина",  који званицно подрзава Туристицка организација Београда. Планирана је израда како свих објеката, тако и свих боемских кафана у 3Д, које су туристички заштитни знак Београда. Иде се до најситнијих детаља, те ће се радити чак и кафански столови и столице са декоративним зеленилом.

 

 Кроз стари Београд

Традиција издавачке куће “Службени гласник” почиње 1813. издавањем “Новина сербских” и траје већ 199 година. Полазећи од своје основне делатности – објављивања „Службеног гласника РС“, ово предузеће се развило у једну од најзначајнијих издавачких кућа.

„старе хронике увек радо читано штиво, јер нас враћају у срећно време које је, по општем осећају, далеко лепше него ово данашње и које нас подсећа на сопствено и на детињство наше земље“.

Вођени том идејом људи из издавачке куће Службени гласник  објавили су књигу “Кроз стари Београд”, коју је приредио кустос ПТТ музеја, Милорад Јовановић.  Нова публикација из Гласникове едиције “Историја” садржи текстове  једног од најобухватнијих хроничара Димитрија Ц. Ђорђевића, приче о људима и збивањима у Београду из друге половине XIX и с почетка XX века, као и велики број фотографија и илустрација које употпуњавају причу Београду из протеклих векова.

Ове године Гласник добија још једно признање- традиционалну “Златну десетку” Клуба привредних новинара и то за издавање књиге “Кроз стари Београд”, која представља хронику неких минулих времена и историју приватног живота старих Београђана.

Књига се не може препричати, јер је, попут мозаика, састављена од великог броја анегдота које су, свака за себе, праве мале хронике о људима који су се уградили у "дух" Београда.

Јовановић је зналачки приредио Ђорђевићеве текстове “из оног доба када је Београд почео да се модернизује”. Међу овим корицама су и сећања на дане када су у Београд уведени први телефон и трамвај, како су изгледали поједини делови града, где су биле најпосећенијекафане, како је изгледао први корзо, затим текстови о историјату, рушењу и изградњи појединих здања…

Скадарлијски ресторани

Ресторани Скадарлије – носиоци духа ове боемске четврти, сваки са својим специфичностима, представљају незаобилазну дестинацију у туристичкој понуди Београда, због чега ове године и добијају признање Златна десетка – за очување традиције и духа Скадарлије.

Тамњаника- Винарска кућа Спасић

"У води ћеш видети своје лице а у вину видиш израз своје душе", јер су “вино и истина стари пријатељи”
Спасићи су се још у XVIII веку укоренили  у питоми жупски крајолик – Тржац. Винова лоза тако за њих постаје тамјан и свећа, кандило, мир и немир давање и узимање. Винова лоза је царица којој треба најверније служити да би ти ставила круну славе на главу. Што је Спасићима успело, јер они разумеју шапат вина, дух И дах гроздова, подрумску таму буре и олује  и тако стварају најквалитетнија и најфинија вина… Из њиховог богатог асортимана издвојили смо Тамњанику- живо вино са веома свежом и балансираном ароматском снагом, заокружано и дуготрајног укуса И доделили овом божанском пићу признање “Златна десетка”. Ово вино, златкастог одсјаја има импресивно снажан препознатљив мирис изворне тамјанике, са  нотом егзотичног воћа и благо израженим хербалним тоновима.