Klub Privrednih Novinara

Свечаном академијом и доделом признања Видовдански витез у библиотеци  Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, јуче  је   на Златибору  званично  почело Златиборско културно лето.

»Видовдан није Нова година, ни Дан Републике, ни Дан победе, ни рођендан, ни Божић, ни Ускрс. Има у нашим животима много већих, слављенијих, популарнијих и званичнијих празника. Али никада не треба заборавити да без Видовдана нас, овакви какви смо – добри и лоши, модерни и конзервативни, леви и десни, , велики и мали,.....и – као народа, напросто не би било”.
И други европски народи имају своје митове око којих граде национални идентитет, па се Срби по томе нимало не разликују.
Видовданске културне свечаности одржавају се по  четврти пут на Златибору под покровитељством општине Чајетина и уз подршку ТО Златибор.
Организациони одбор Видовданских свечаности, којим је председавао Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, једногласно је одлучио да додели седам златних плакета Витез Србије  и то  :

1.    Витез српског сликарства Милан Туцовић
2.    Витез српске музике  Бора Дугић
3.    Витез српског спорта Веселин Вуковић
4.    Витез српске књижевности  Радомир Андрић
5.    Витез српске привреде предузеће  Мастер фриго - Радоје Цветић
6.    Витез српске глуме Небојша Глоговац
7.    Витез српске медицине проф др Бошко Ђукановић

Витез српског сликарства Милан Туцовић

Свако уметничко дело израз је пустоловине уметникове душе!
Милан Туцовић, вајар И сликар, рођен је у Пожеги, живи И ствара у Београду. Називају га “најчудеснијом појавом у српском фигуралном сликарству овог века”, а његова дела “тајанственом И неухватљивом раскоши”.

О својој инспирацији, стваралаштву И чудесној атмосфери својих слика, сам Туцовић каже следеће:
“Човек треба да живи пуним плућима, носећи у себи све оно што је традицијско, што је, како би рекао Киш, горки талог нашег искуства, а с друге стране, отворених очију, да прихвата оно што се сваким даном продукује као нека савременост."
Ипак, његово сликаство држи се мало по страни, од актуелних трендова нашег времена.
Туцовић ствара  чудесни ,паралелни свет минулих људи и предмета ослобођених терета функције - алхемичари, чаробњаци, мудраци, писци, стари бродови, полице, сандуци, каменчићи, делови одбаченог сатног механизма, гнезда са птичјим јајима, пожутеле фоотграфије, чине чудесну алхемију закључану у његовим сликама.
Својим делима Туцовић добија позитивне оцене , миљеник је публике, критичара И стручне јавности.
Сигурност и јасноћа његовог језика, поред осталог, проистиче из верности фигурацији и људском лику.
У класичној техници уља на дасци или платну, слојевито, вишетонски у пригушеном светлу старог злата Туцовић ствара призоре тишине и спокоја.
Сликар - алхемичар - Милан Туцовић - ВИТЕЗ српског сликарства

 

Бора Дугић

 

И на Истоку И на Западу, фрула је увек божанског порекла. . Према легенди, фрула је настала када се нимфа Сиринга, бежећи од бога Пана, претворила у трску.  На тој трсци, фрули Пан је одсвирао први звучни сан, чежњу- зов за недосегнутом лепотом. Фрула је веома једноставан музички инструмент, али у рукама виртуоза претвара се у магију.  Бора Дугић ,уметник који доказује да  је на фрули могуће свирати  најразличитије мелодије- од пасторалних елегија, преко  брзих, виртуозних композиција, па до дела класичне музике…
Самоуки народни уметник на фрули, Бора Дугић, сам прави своје инструменте. Својим поигравањем са тоновима, виртуозном вештином, јасном интерпретацијом сваке ноте и непревазиденим умећем померио је границе традиционалне народне уметности свирања фруле.

Његово извођење називају “темпараментним И складним музицирањем народног орцхестра”, ”фасцинантном тренскрипцијом дела класичне музике” И “звучним чаролијама непоновљивог Боре Дугића”.
Критичари за њега кажу И да “спада у оне ретке, најређе Извођаче који својом свирком најистинитије прослављају Музику”.
Бора Дугић је био  члан Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд, а као солиста- фрулаш снимио је десетак плоча и касета, неколико ЦД-ова и видео-касета и одржао стотинак солистичких концерата широм света.
Добитник је бројних домаћих и међународних признања
У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта је фрула стоји његова фотографија, на шта је посебно поносан, као и на чињеницу да у уџбенику за пети основне пише како је фрула једноставан инструмент, али неки фрулаши могу да на њој свирају и теже композиције много дубљег садржаја. Тако се препоручује ђацима да слушају причу Чаробна фрула Боре Дугића.
Чаробњак на фрули  Бора Дугић - ВИТЕЗ српске музике.

 



Витез српског спорта Веселин Вуковић


Игре сличне рукомету постојале су јос у старој Грчкој, о чему је писао и Хомер у својој Одисеји, а постоје и записи на пронађеним споменицима старим преко 2500 година. У старој грчкој таква игра је звана Харпастон а касније у Риму Харпастум. Вероватно су сличне игре постојале и много пре, с обзиром да трчање, скакање и бацање-гађање (у овом случају лопте) основна кретања и радње човека.
За њега кажу да је „човек коме цела Србија кличе“, „емотивац са ставом“, „Актер највећих успеха југословенског рукомета”.  Веселин Вуковић.
 У играчкој каријери освојио је две титуле првака Европе са шабачком Металопластиком и златну медаљу са репрезентацијом Југославије на Олимпијским играма 1984. године.  О својој играчкој каријери И рукомету из тог времена рекао је: “Предност оног времена је што су сви играчи играли, могу слободно да кажем, у најјачој лиги на свету. Тврдим да је југословенска лига била без премца”. Ипак тврди И да се од прошлости у спорту не живи- колико год она била златна.
Говорећи о будућности спорта уопште, посебно рукомета у Србији, он се заложио за стратегију да се покуша да млади играчи буду задржани у земљи бар годину или две дуже.
По Вуковићу, два су основна услова за добар резултат – тим и атмосфера.
Други опет за њега кажу да је “српски рукомет довео на праг  да се врати у породицу освајача медаља”.
Рукометаши Србије, са њим на челу, су  коначно “везали” два велика такмичења- Светско и Европско првенство. Нададмо се низ наставља и да ће обрадовати нас  медаљом са предстојећих Олимпијских игара у Лондону“Са Вуковићем нисмо морали да крећемо од нуле, као раније. Неупоредиво нам је лакше, јер знамо шта Вук жели од нас.” – кажу у репрезентацији.
Као најбољи тренер, добитник је Мајске награде Спортског савеза Србије, што је једно од највећих друштвених признања. Веселинови  суградјани за њега кажу „широка душа, чита књиге , иде у позориште, компијутерски маг...“
Верује у ред, рад и дисциплину . Витез српског спорта - Веселин Вуковић.

 


Радомир Андрић

“Песник мора да се бори за аутентичну песничку реч” речи су овогодишњег витеза српске књижевности. Својим стиховима, делом И преко четрдесет објављених књига изборио се за једног од најзначајнијих стваралаца  савремене српске књижевности.
Радомир Андрић је рођен у Љубањама код Ужица  Објавио је књиге песама: "Сунце у воденици", "Вечерњи крчаг", "Шумска црква", "Похвала смеху", "Вучица на пртини" и много других. Живи у Београду И председник је Удружења књижевника Србије.  Књижевник је  богатог и разноврсног опуса, а поред поезије, пише прозу, књижевну критику и есејистику.
Тврди да “аутентична поезија увек нађе читаоца”, а критичари га називају “неоспорним класиком наше лирике”.

У првим збиркама Андрић пева о детињству и дечаштву проведеном на селу. Народној уметности и изворном стваралаштву народног градитељства посветио је збирку песама "Бунари Радоша Модричанина". У збиркама "Похвала смеху", "Сване ли" и "Неустукница" песник открива везе између савремених рефлекаија и народних изрека, записа и бајалица. То су споне између садашњости и прошлости.

Андрићеве песме су преводене на: италијански, шпански, француски, енглески, руски, румунски, македонски и словеначки језик. Добитник је већег броја књижевних награда: "Раде Драинац", "Исидора Секулић", "Невен", награде града Крушевца и удружења књижевника Србије, Октобарске награде града Београда, "Беловодске розете" и награде "Милан Ракић".
Песме Радомира Андрића објављене су у И многим антологијама и зборницима, па и у руској Антологији српске поезије XX века, за коју њен приређивач др Андреј Базилевски, због великог броја песама малобројних песника, каже да је то “антологија песничких личности”.

 

Радоје Цветић - МАСТЕР ФРИГО


Овај крај, то сам ја, то је мој живот и моја љубав... “речи су познатог писца. Вођен том идејом, господин Радоје Цветић желео је да свој завичај Златибор, учини још успешнијим, просперитетнијим. Тако почиње прича о фирми МАСТЕР МИЛК.
Најпре је, 1992., основан МАСТЕР ФРИГО као приватно предузеће. Оснивач, власник и директор фирме г.Радоје Цветић је од самог почетка имао жељу да креира компанију иза чијег би успеха и пословности стајао печат породичног бизниса а као гаранција партнерима независни приватни капитал. Након скоро две деценије упорног рада и залагања остварени су завидни резултати. МАСТЕР ФРИГО данас покрива преко 80% домаћег тржишта а већ годинама је најуспеснија фирма из обласи расхладне технике у читавом Подунавском региону.

Препознавши чињеницу да је будућност наше земље у аграру  а да је МАСТЕР ФРИГО својим примарним пословањем већ непосредно укључен у прехрамбену индустрију 2010. године фирма постаје власник млекаре МАСТЕР МИЛК у Блацу на југу Србије и власник хладњаче МАСТЕР ФРИГО ФРУТС у Милићевом селу код Ариља. Хладњача МАСТЕР ФРИГО ФРУТС се бави откупом, замрзавањем, прерадом и извозом малине и другог воћа.
Откупом акција на берзи Мастер Милк 2012. постаје већински акционар Пољопривредног Комбината Златибор. Висина ове инвестиције износи око 4 милона ЕУР.  Измирене су све обавезе према свим добављачима и запосленима и исплаћени акционари, а планирано је да се у наредној години уложи још толико у Комбинат.
Развојним планом предвиђено  је улагање у производне линије и комплетну аутоматизацију млекаре. Капацитет дневне производње требо би достићи 50.000 лит. млека
Све ове активности омогући ће отварање 30-50 нових радних места што ће занчајно утицати на привредни раст Златиборског округа као и останак младих.
Овде,, међутим не престаје план за улагање и не посустаје амбиција власника Мастер Фрига г. Радоја Цветића који жели да у наредном периоду подршку пружи и произвођачима воћа Златиборског округа.
.Витез са Златибора, г-дин Радоје Цветић.



Небојша Глоговац

Критичари кажу да  се из његове глуме јасно види  “велика одговорност према свом послу и искрено поштовање према публици”, док он сам каже: „Уметник је љубав у делу“…
У критикама о његовим улогама (које су углавном позитувне, може се прочитати И следеће:” да нас дира у срце и без патетике нас доводи до осећања гриже савести што смо се усудили му се смејемо” ,  да “нам у посљедњих двадесетак година из позоришта и са филма преноси животне истине и дилеме обичног, мислећег човека, којему сметају неправда и одсуство личне слободе”, да је отворен И неоптерећен славом, што се јасно види из његове изјаве о томе како је сам филм много битнији од глумаца који у њему играју: "Веома бих волео да се за глумце практично не зна, да их гледалац не посматра док гледа филм свестан њихове биографије и каријере, волео бих да гледалац не пореди глумце, какви су сада а какви су били онда. Можда би било добро да не постоји шпица... глумци нису важни, важан је догађај, важан је филм и то што се исприча у њему"

Каже И да је због “страхопоштовања према врхунском чину глуме, тај врхунски чин глуме једино што га занима”…
На 42. Филмским сусретима у Нишу  Небојша Глоговац постао је лауреат Гран прија Наиса, највеће награде на  једином глумачком фестивалу у Европи. Награду је добио за "најбоље глумачко остварење на фестивалу". Признања која добија за “сјајну глуму” су бројна- како домаћа, тако И међународна, а издвојили бисмо у за најбољу мушку улогу -„Сребрни делфин“ на 27. Интернанационалном филмском фестивалу Фестроиа у Португалу- за улогу у филму Жена са сломљеним носем, награду града Београда за филмску уметност, награду за најбољу мушку улогу Цар Константин- за филм Убиство с предумишљајем и многе друге награде…
Тајнствени витез српске глуме - Небојша Глоговац.



проф. др Бошко Ђукановић


Рођен у  Ваљеву, за које је  и данас веома везан. Одрастао  у типичној српској породици. Отац Предраг имао је у центру Ваљева столарску радњу коју је наследио од свог оца Бошка. Данас му је жао што није наставио породичну традицију и био столар. Али тада га није привлачио столарски посао. Више не може да се сетим зашто сам се у гимназијским данима определио за студије медицине, али се га је на почетку факултета привукла баш хирургија. Доживљавао је као нешто посебно, мушко, сам врх медицине. Школа ми је увек добро ишла и био сам предан ђак.
По завршетку студија медицине  усавршава се у хирургији. Одлази на  сам у Хјустон, где  проводи три године на специјализацији из васкуларне хирургије. Учећи од величина какви су Дентон Кули и Мајкл Дебејки формира своју хируршку личност. Боравак  у Америци му је омогућио да схвати шта треба да ради у својој струци. Веза са Хјустоном и тамошњим колегама још постоји.На основу тих веза и пријатељстава  колеге и ученици који данас раде на Дедињу имају приступ било ком врхунском медицинском центру у свету.
 Др Бошко Ђукановић важи за једног од најбољих светских кардиохирурга. Током каријере усавршавао се у области кардиоваскуларне хирургије у најпознатијим институцијама у САД и Француској. Научни је сарадник Медицинског факултета у Београду, а од 2000. је на месту директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.
Спорт  је  проф Ђукановићу увек био важан део живота. У каратеу  је  једно време био у самом врху. Чак сам био и репрезентативац наше државе. Била је то она чувена екипа каратиста у којој су били Илија Јорга, Зеко Божовић, Душан Дачић. Велики  заљубљеник у шах и музику а страсти  му је  риболов.
Бројне су анегдоте које говоре о његовој хуманости и професионалности, а овогодишњи Витез српске медицине издваја следеће:
-Тако једном, спремам се ја да кренем у риболов и долази код мене један старац.Каже: "Докторе, помажи, жена ми има проблема са срцем, не знам шта ћу." Ја оставим све и дођем с њима у Београд.
 До сада је кроз руке др Ђукановића прошло око осам хиљада људи. Међу пацијентима су биле и бројне домаће и иностране звезде. Али оно на шта је овај врхунски хирург веома поносан је чињеница да никада није правио разлику међу јавним личностима и обичним непознатим људима.
Апсолутно сви имају исти третман код њега. Јер, према његовим речима, “људски живот  је најважнији”.
Витез,хуманиста проф. др Бошко Ђукановић.



У оквиру свечане доделе признања  одржана је и изложба радова из линије сувенира “Руковети”, које су, у оквиру пројекта “Стари занати за ново доба”, који кофинансира Европска унија,  урадиле чланице удружења за Старе занате-  техникама златовеза, ткања, плетења И хеклања.  Програм су својим наступом употпунили глумица Вјера Мујовић И певачко друштво “Прело” из Београда.