
Доделом признања Витез Србије , отворено је шесто по реду, Златиборко културно лето.
Свечана академија одржана је у Хотелу „МОНА“ на Златибору, у организацији удружења УНИСЕТ, под покровитељством општине Чајетина и уз подршку ТО Златибор.
„ Да ова земља почива на образовању,култури и спорту , кад то схватимо биће нам , свима, много боље ,изјавио је Александар Гаталица примајући награду „Витез српске књожњвности за роман „Велики рат“.
Вредности које баштине чланови организационог одбора Видовданских свечаности су професионалност, култура и хуманост.
Плакета, Витез српске музике припала је мајстору трубе, Дејану Петровићу, „Ова награда ми много значи , стајаће на зиду поред мог мајсторског писма“. „ Витез је неко ко је доследан себи, својој судбини и своме народу. Ја јесам доследна себи , својој судбини и свом народу , рекла је примајући награду Витез српске глуме, глумица Љиљана Благојевић . Витез српског сликарства је сликар Владимир Дуњић, Витез српског спорта , фудбалска легенда Душан Савић. Витез српске медицине је проф. др Васо Антуновић , Витез српске привреде /за улагање у привреду Златибора / Раде Љубојевић -Sirogojno Company d.o.o. .
Програм сусвојим наступом употпунили драмски уметник Драган Вујић Вујке и Даница Крстић извођач етно музике.
Добитници признања :
-Витез српске културе: књижевник Александар Гаталица, за роман „Велики рат“
-Витез српске медицине: проф. др Васо Антуновић, саветник директора Клинике за неурохирургију КЦ Србије
-Витез српске музике: мајстор трубе, Дејан Петровић
-Витез српског сликарства: Владимир Дуњић
-Витез српске глуме: Љиљана Благојевић
-Витез српске привреде (улагање у привреду Златибора): Раде Љубојевић, „Sirogojno Company“ d.o.o. .
-Витез српског спорта: фудбалска легенда Душан Савић
Витез српске културе: књижевник Александар Гаталица
Александар Гаталица, писац, преводилац са античког грчког језика и музички критичар, као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика И објављивана у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.
За роман "Велики рат" добио је НиН-ову награду за роман 2012 године и 25., јубиларну награду "Меша Селимовић".
"Великим ратом", издавачке куће "Мона и Мањана", Гаталица је крунисао своју трилогијску сагу о 20. веку, у које спадају романи "Век", "Невидљиви" и "Велики рат.
"Велики рат" је епски велик, а савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку двадесетог века.
Витез српске медицине: проф. др Васо Антуновић
Разјаснити прошло, схватити садашње и предвидети будуће: то је задатак лекара.
“Добио сам доста признања.Ово ми је посебно драго из два разлога ,први је , дошло је у години када обележавам 40 бављења неурохирургијом и други што сам га добио на Златибору, крају, где се осећам као код куће и где имам пуно пријатеља”, рекао је проф др Васо Антуновић.
Др Васо Антуновић, редовни професор неурохирургије, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1973 . Године 1978. он је бранио своју мастер диплому , 1980. добио сертификат одбора у неурохирургији и докторирао 1987.
Усавршавао се на клникама уа Сан Франциску , Лос Анђелесу , Њујорку, Цириху, Лондону , Хановеру и Лиону . Један је најпопуларнијих хирурга у Србии. До сада је урадио преко 6000 операција. Најдужа операција коју је радио трајала је 19 сати. Био је председник Удружења неурохирурга Југославије, члан Извршног комитета Светске федерације друштава неурохирургије и Извршног одбора Европске асоцијације неурохируршких друштава.Члан је америчког Конгреса неуролошких хирурга и Америчког удружење неуролошких хирурга и гостујуц́и професор на универзитетима у јужној Калифорнији (Лос Ангелес) , Верона (Италија ) и домаћим Универзитетима .
Био директор института за неурохирургију Клиничког центра Србије и дугогодишњи медицински директор КЦ Србије.Данас професор Антуновић ради на месту саветника директора клинике за неурохирургију.
Витез српске музике: мајстор трубе, Дејан Петровић
Звук трубе, звук наших осећања , звук сећања…
Дејан Петровић рођен је 1985. године у Ужицу, у селу Дубоком, као син наследник најпознатијег српског трубача, Миће Петровића.
Јос као млади трубач, Дејан осваја престижне награде. Успеси су се ређали, да би коначно, 2006.године, на такмичењу у Гучи поновио и надмашио успех свог оца Миће Петровића, освојивши “Мајсторско писмо”, најпрестижнију награду на овом такмичењу. Тако је двадесетогодишњак из Дубоког ушао у историју сабора као најмлађи Мајстор трубе.
Сарађивао је са моногим познатим личностима из света музике и филма. Међу најважнијим је Емир Кустурица - ни један Кустендорф Фестивал не може проћи без наступа Дејана и Биг Банда. 2010. године изашао је и први албум Дејан Петровић Биг Банд-а, под називом “Удахни Дубоко”, са 14 нумера, од којих су девет ауторске.
Витез српске глуме: Љиљана Благојевић
"Ко може да вас убеди да ово што живимо 2014. неће бити потпуно другачије 2020. године? У томе и јесте лепота живота. НАДА!"
Љиљана Благојевић је једна од најталентованијих домаћих глумица. Дипломирала је на Факултету драмских уметности на одсеку за глуму са оценом десет, у класи професора Миленка Маричића.На даскама које живот значе, одиграла је више од 60 улога. Глумила је у више од 50 филмских остварења, што у сарадњи са домаћим, што са страним филмским редитељима. Добитница је најзначајнијих награда на овим просторима. 2012.године добила је награду Жанка Стокић, као и награду „Сергеј Бондарчук“ за изузетан допринос светској кинематографији.
Редовна је професорка и оснивач Одсјека за позоришну и филмску умјетност на Слабомир Павловић универзитету у Бијељини.
Успешно је продуцирала и Тв серију “Горки плодови” ”, која је добила трећу награду на фестивалу ТВ Серија у Липицу у Русији.
Витез српског сликарства: Владимир Дуњић
Сликарство се, судећи према свему, родило у тренутку кад се на небу појавила прва дуга.
”Солидан је човек који се труди, чак и када нема надe, витез је то. У овим веменима и у нашој држави, Србијом бавити се уметношћу , то могу само витезови”, речи су витеза Владимира Дуњића.
Влдимир Дуњић је члан УЛУС-а од 1982.године. Учесник је многих самосталних и групних изложби у земљи и иностранстству већ од 19. године., као и први лауерат награде “Момо Капор”. Дела господина Дуњића налазе се у Музејима : Народни музеј у Београду, Музеј Зептер Београд, Галерија „Надежда Петровић“, Чачак ; Галерија „Милена Павловић Барили“ Народна скупштина Србије, Модерна галерија Ваљево.
Кад говоре делима Валдимира Дуњића теоретичари употребљавају речи као што су меланхолија, спиритуалност, магијска сугестивност...
Витез српске привреде (улагање у привреду Златибора): Раде Љубојевић, „Sirogojno Company“ d.o.o.
„У малом месту Сирогојну, направили смо фирму светског гласа.Изашли смо у 35 земаља света са нашим производима, вредно радићи“ , рекаоје Раде Љубојевић, добитник признања Витез српске привреде.
Раде Љубојевић, оснивач и власник фирме ‘Sirogojno Company’, рођен је 1950. године у Сирогојну.
Своју каријеру започео је 1972. године као комерцијалиста у фирми ‘’Инекс Златиборка” Сирогојно. Од 1986. године био је директор регионалног представништва фирме \\\\\\\'\\\\\\\'Југоекспорт’’ у Ужицу, а затим директор фирме ‘’Југоекспорт ГмбХ’’ у Франкфурту у Немачкој.
‘’Sirogojno Company’’ основао је 1992. године. Ангажманом у бројним организацијама и удружењима на националном и међународном нивоу, Раде Љубојевић се залаже за унапређење пословног амбијента и промоцију извоза воћа из Србије.
Витез српског спорта: фудбалска легенда Душан Савић
"Све што сам научио у животу о људској одговорности и моралу – дугујем фудбалу”.
Прослављени центарфор Црвене звезде из седамдесетих година, једини је фудбалер са простора бивше Југославије којим су се инспирисали и рокери и редитељи савремених урбаних филмова. Душан Савић рођен 1. јуна 1955. у Убу. У Звезду, у чијем црвено-белом дресу је побрао многе трофеје, Савић је стигао из Уба 21. марта 1972. године. Већ 1974, у деветнаестој години, постао је првотимац. Са непуних 20 дебитовао је у репрезентацији тадашње СФРЈ. И био први стрелац лиге оне Југославије, а за Звезду одиграо више од 400 утакмица.
Играјући за Звезду, дао више од стотину голова, био међу пет најбољих стрелаца у историји бивше Југославије, освојио бројне трофеје, а у тадашњој националној репрезентацији одиграо 12 утакмица и дао 4 гола.
„Ово признање ми даје осећај важности али ме и обавезује да се и даље витешки борим и вредно радим.Златибор у мом срцу заузма посебно место.Радо му се враћам сваки пут“, изјавио је Душан Савић – легенда српског фудбала.